Мисионари су волонтери који су одвојили свој свакодневни живот до две године како би помагали другима да се приближе Исусу Христу. Пре него што су отишли ​​у мисију, били су студенти, запослени, спортисти, бубалице, музичари и, добро, схватате поенту. Након службе, вратиће се кући да заврше факултет, раде, излазе и венчају се и живе прилично нормалним животом.

Долазе из целог света. Уобичајено је да мисионари служе у некој земљи и говоре језиком који није њихов матерњи. Мисионари служе као младе пунолетне особе или у пензији као појединци и парови. Без обзира на године, њихова мотивација је искрена – напуштају своје домове и породице на одређено време да би радили оно чему је Исус поучавао своје апостоле: „Идите по свему свету и проповедите јеванђеље свакоме створењу” (Maрко 16:15).

Не. Јеванђеље Исуса Христа намењено је свима. Он позива све да дођу к Њему „без новца и без плате” (Исаија 55:1). Мисионари заправо плаћају да вас виде, покривајући сопствене трошкове доласка на мисију. Вође локалних цркава и разреда такође нису плаћени.

Време црквене службе се разликује од заједнице до заједнице. Међутим, увек можете рачунати на заједничко богослужење за све, а затим на часове за децу, младе и одрасле.

Служба за све се зове „причесни састанак”. Овај састанак се састоји од песама, молитава и проповеди (или „говора”) које држе различити чланови заједнице сваке недеље. Али најважнији део сусрета је када се причешћујемо (што је једнако узимању причести) да се сетимо Спаситеља.